Kategorija: Svaštara

Evo, prolazi i ovaj dan. Sebi sam postavio određene zadatke. Ciljeve koje treba da ispunim. Da završim sa ovim pisanjem i hvatam se posla. Do malopre sam radio… prvo ću da odmorim… uz muziku..

Miligram – Bulevari

Lucidni snovu su oni snovi u kojima postajete svesni sna i imate uticaj na promenu prostora, stvari ili čega već oko vas. Mnogo ljudi iskusilo je ovaj fenomen, dakle, lucidno snevanje nije fikcija, već realnost. Odlučio sam se da napišem članak o ovome jer sam personalno imao iskustva sa lucidnim snovima, čak i isprobavao načine kako da poboljšam , odnosno povećam učestanost takvih snova.

Na internetu možete naći razne tehnike, gde svaki autor tvrdi kako su njegove tehnike proverene i konkretne, čak neki idu tako daleko da navode puno metoda, što po meni nema smisla. Prva stvar koju sam naučio kod lucidnog snevanje jeste uverenost da je tako nešto moguće. Pre nego što bilo šta uradite, morate bar malo verovati da to što želite probati jeste moguće, a ja vam tvrdim da jeste. Tehnika koju sam ja primenio vrlo je jednostavna, ali zahteva posvećenost i vežbu.

Činjenica je da mnogi od nas zaborave san kada se probude, tj. snove, s obzirom da svi mi sanjamo mnogo štošta. Prva stvar koji treba da učinite jeste da vodite dnevnik snova. Ovo će u samom početku biti veliki problem, a znam to vrlo dobro. Desiće se da se probudite, svesni ste nekinh delova sna i onda nećete imati volje da tako sanjivi ustanete, zapišete šta ste to sanjali i opet zaspite. Kao što sam rekao, trebaće vam mnogo posvećenosti za ovakav poduhvat. Ali, pošto prebrodite ovu prepreku, obavezno pišite datume vaših snova i detaljno ih opisujte, što se bolje sećate. Vremenom, kako postajete vičniji u prisećanju snova, polako se kod vas javlja taj period tranzicije svesti, postajete više svesni vaših snova, što je i cilj pisanja dnevnika. Što više svesti, veća verovatnoća da u jednom momentu kažete: Hej, pa ovo je samo san. Još jedan od ključnih dešavanja tokom snevanja lucidnih snova je snaga volje u snu. Meni se dešavalo da postanem svestan sna, ali kada pokušam da proverim da li je to tako, obično skočim, pokušam se odraziti prilično visoko , ali prvi put to i nije tako spektakularno. Zato pokušam nekoliko puta dok se ne uverim da zaista sanjam. Naravno, vi sami pronađite test realnosti koji želite primeniti, meni je izgleda to najlogičnija metoda, tj. ne odlučujem ja o tome, prosto uvek poželim da to uradim. Ono što sam još zapazio kada sam sanjao jeste granica onoga što mogu. Ljudi imaju običaj da kažu kako je sve moguće u lucidnim snovima, ali iz iskustva znam da to nije baš tako . Limitacije su zapravo u nama samima. Neke stvari sam mogao izvršiti, dok neke, jednostavne, neke realno moguće stvari nisam ( a znaćete na šta mislim [if you know what I mean] ).

Nadam se da sam vam uspeo približiti realnost lucidnog snevanja nešto biliže nego što vam je to bilo znano od ranije. Sada vam mogu poželeti da uspete u vašim naporima (jer to i jesu) i da podelite sa nama vaše impresije. Pozdrav…

Izvor: http://www.srpskaitedukacija.org/lucidni-snovi/

Iznova i iznova me oduševljava ova stvar… Letimo Zajedno 😀

Kako se pravi farma puzeva?

Na osnovu onog sto smo rekli o zivotu i navikama puzeva, iznecemo uputstva za razvijanje uspesne farme puzeva. Mi se ovde ogranicavamo na tehnicki opis i radove u samoj farmi kapaciteta od 400 kg puzeva (20.000-24.000 puzeva), koje je prikladno za mogucnosti jedne prosecne seoske porodice, odnosno manjeg poljoprivrednog gazdinstva. Ovde naglasavamo, da od heliokulture (gajenje puzeva), moze da zivi jedna porodica.

Za uzgoj 400 kg puzeva potrebno je oko 300 m2, po mogucnosti krecne, senovite povrsine, opasane metalnom zicom sa gustim okcima. Ukoliko uzgajivac ne skupi sam puzeve, pocetni materijal moze otkupiti od sakupljaca u prolece jer su kasnije puzevi skuplji.

Za ishranu se upotrebljava zeleno bilje koje se poseje u uzgajalistu, kao i zeljasto bilje koje se bere i lako pronalazi (lisce loze, repa, salata, kopriva, cicak, kopitnjak…). Farma puzeva moze biti briga cele porodice u skladu sa svojim sposobnostima i raspolozivim vremenom a potrebno za branje bilja i davanje puzevima.

U mestu gde se zeli postaviti uzgajaliste tj. farma za puzeve pozeljno je da ima dovoljno jestivih zelenih biljaka u okolini. Za gajenje se preporucuje puz vinogradar (latinski naziv: Helix pomatia), koji je najvise trazen zbog svoje velicine, cvrstoce kucice (Francuzi otkupljuju i prazne kucice i vrlo ih dobro placaju), ukusa masa i sto je vazno, zbog stvaranja cvrstog i jakog poklopca. Mogu se uzgajati i druge vrste puzeva jer su i one dobro placene i trazene, pogotovo za konzervnu industriju.

Izbor mesta je veoma vazan, tako da ako je moguce farma puzeva treba da bude u blizini mesta stanovanja uzgajivaca, radi stalnog nadgledanja.

Sto se tice polozaja valja nastojati svakako da farma bude na obronku ili bilo kojem nagnutom terenu, prema jugu, jer se time smanjuje opasnost od vlage. Puz vinogradar zivi na visini do 1500 m, dok ostale vrste ne mogu podneti visinu vecu od 1000 m.

Brdski puzevi su obicno, ali ne i uvek, manji od ravnicarskih, ipak su mnogo trazeni, jer su ishranjeni mirisnim brdskim biljem. Osim toga, poseduju jednu karakteristiku, mnogo cenjenu u trgovini, a to je njihova kucica koja je skoro bela usled duzeg izlaganja suncu i kisi.

Kada se pravi farma puzeva treba izbegavati narocito vlazne terene. Suprotno onom sto se misli, puz voli vlaznost vazduha ali izbegava vlaznost terena. Zato treba obezbediti da voda otice i onemoguciti stvaranje mocvarnih zona, nakon kisnog perioda. Preporucuje se da zemljiste bude krecno jer je krec neophodan za zivot puza. Potreban mu je za konstrukciju kucice, konstrukciju stubica (vretena), konstrukciju poklopca, kao i za ljuskicu jajasaca.

Procenat kalcijuma u krvi puza je 3 puta veci nego kod coveka. Ova prava glad za kalcijumom uvidja se kada puc u potrebi za njim struze zemlju, kamenje, i sve sto sadrzi kalcijum. Ako teren nije krecan to se moze upotpuniti rasipanjem gasenog kreca, krecastim praskovima ili gipsom.

Kalcijum se resorbuje ali u manjoj kolicini, vodom u kojoj je sadrzan a posebno iz zeljastih materijala, kojima se puzevi hrane, kao i stenama uz koje puz prijanja svojom trenicom-radulom.

Farma puzeva mora biti zasticena od vetrova posto oni ubrzavaju isparavanje tela, cime hidroravnoteza trpi gubitke i puz se povlaci u kucicu, gde ostaje i vise dana dok se uslovi ambijenta ne normalizuju. Teren treba da bude senovit, jer ako je previse izlozen suncevim zracima, nastaje urzano isparavanje tela, sto takodje prisiljava puza da se povuce u kucicu da bi stedeo rezerve vode, cime je opet izlozen gladovanju.

U uzgajalistu od 300 m2 povrsine dolazi oko 80 puzeva na 1 m2, sto predstavlja pravilnu gustinu. Ova gustina dozvoljava puzu slobodno kretanje a da ne bude ometan od strane drugih puzeva. Puzevi inace imaju tendenciju da se gomilaju pa se velika gustina stetno odrazava i na konstrukciju poklopca. Puz je vrlo izbirljiv u pogledu karakteristika sklonista u koje se povlaci, radi izgradnje poklopca. Dakle, dobar uspeh zatvaranja zavisi i od broja puzeva u farmi.

Farma za puzeve mora biti ogradjena. Najekonomicniji i dosta preporuciv nacin ogradjivanja sastoji se u sledecem: citava farma se opasa mrezastom zicom visine 60-70 cm s okcem od 20 mm. Donji deo mreze je uzemljen 10 cm a gornji deo se presavije za 10 cm, pod pravim uglom prema unutrasnjosti uzgajalista. Pri prelazu ruba mreze zbog vlastite tezine puz pada nazad u ogradjeni prostor.

Samo unutrasnje uredjenje farme mora da obezbedi puzevima mesto za hranu i mesto za odmaranje. Poznato je da puz probavi veci deo dana u odmoru jer mu suncevi zraci ubrzavaju povrsinsko isparavanje tela. Za vreme dana, puz treba da nadje senovito skloniste, recimo ispod lisca drveca, grmlja ili visoke trave, ali gde da se postavi to mesto: prema sredini ili ivicama farme? Odgovor nam daje samo ponasanje puza. Cim padne sumrak, na prve daskove svezeg i vlaznog vazduha, puz izlazi iz kucice u potrazi za hranom. ako je i nadje na istom mestu gde je dremao za vreme dana nece je ni pogledati. Svez i vlazan vazduh ga teraju da se krece i vodjen instinktom slobode on se upucuje prema pregradi. Ako se postaramo da na svom putu nadje hranu puz se zaustavlja i pocinje da jede. Prema tome u centru farme mora da se napravi osenceno mesto, od rasada ili plodonosnog grmlja. Nije potrebno da lisce bude dostupno ustima puza vec je bolje da puzevi ne obrste to zbunje. Treba posaditi aromaticno bilje (lavanda, ruzmarin, majcina dusica…) koje puzevi obicno ne jedu, ali preko nezne kozice upijaju njihove mirise i tako njihovo meso postaje ukusnije, zbog cega ce biti bolje trazeno i placeno.

Farma puzeva zahteva svakodnevno angazovanje. Rad u uzgajalistu podrazumeva i redovan obilazak puzeva. Svakog jutra treba proci oko ivice uzgajalista da bi se sakupili puzevi koji su se nagomilali na mrezi. Dogadja se da se na nekim mestima nadju naslage od 15-20 cm nagomilanih puzeva prepustenih delovanju suncevih zraka, gde bi lako uginuli. Zbog toga je preporucivo da se na pogodnim mestima postave sanducici ili korpice s otvorom okrenutim prema unutrasnjosti uzgajalista. Puzevi koji ne uspeju da se vrate u prve sate svanuca u svoje skloniste (u hladovinu) uvlace se u ove sanducice odakle ce kasnije biti lakse preneti ih u hlad.

http://www.tehnologijahrane.com/knjiga/gajenje-puzeva

Kad sloboda postane haos, tek tada može i haos da postane država.

Anarhija po Amonima predstavlja vrstu državnog uređenja po kome svi imaju ista prava, slobode i obaveze. Pri tome, treba uzeti u obzir postindustrijsko doba i shvatiti da živimo u kapitalističko informativnom svetu.

Kako dani, godine i decenije budu prolazile novac će biti ili treba da bude dostupniji/dostupan širim slojevima društva. Da bi društvo kao takvo informatičko, opstalo, mora postojati sloboda udruživanja i anarhističko delovanje protiv kapitalista.

Ne pitaj me kako sam zaradio prvi milion, za drugi ti mogu reći.

Već danas je tehnološki razvoj došao do te lestvice da ljudi više nemaju svoju ulogu u njemu. Fabrike proizvode mašine, mašine proizvode druge mašine koje će služiti da proizvedu sredstva za život ljudi od četkice za zube do automobila i spejs-šatla. Čovek je tu potreban kao vrhunski programer ili posmatrač ciklusa proizvodnje. Prosta radna snaga konvergira ka manje urbanim mestima gde su nezavisni od države i napretka tehnologije. Samo tako mogu opstati.

Fabrika koja je u doba komunizma i socijalizma zapošljavala desetine hiljada radnika, danas ima potrebu za stotinu ili nekoliko stotina radnika. Mi kažemo da je ta fabrika propala, ali zapravo nije. Ona je samo poboljšala svoj radni ciklus. Komplikovane ljude zamenila mašinama, koje ne moraju da jedu, piju, spavaju, ne traže bolovanje, ne bune se, već rade dok se ne raspadnu. Čovek u toj borbi sa mašinama može da opstane samo ako u glavi ima prekidač koji ga transformiše u roba.

Ako smo učili o robovlasničkim društvima, potrebno je, ipak, malo se podsetiti teme. Jer društvo u koje ulazimo je moderno robovlasničko. Država sve manje ima uticaja, volje, snage i mogućnosti da pomogne čoveku da opstane. Država je tu da traži svoje. Kapitalisti, tajkuni, privrednici su tu da uzimaju pare, a čovek postoji samo kao konzument.

Kapitalisti ispituju tržište, čovekove potrebe i želje i tako mu plasiraju proizvod koji će on kupiti.

Od kojih para? Od para mukotrpno zarađenih na bilo kojoj poziciji. Nekada je čak i dovoljno posvetiti nekome vreme, svoju slobodu, reč ili misao.

Svemu tome crnom se može stati na put samo sveprisutnijem pokretu koji definišemo kao Anarhija.

Zima, u srcu. Neka hladovina me stigla. Da li je zbog mraka ili problema, ne znam. Uglavnom nešto me steže, neka studen.

Uhvatim tako sebe kako plovim nekim morima. Puno ideja ni malo zaborava. Da mi bar taj zaborav ide, pa da mogu mirno spavati. Ali ne, on nije tu. Nema ga. Zaborav za mene ne postoji. Da dođe kao neko olakšanje.

Stvari se samo talože i talože. Da li moj mali mozak može sve to da izdrži. Ne znam.

Sreća moja pa sam vickastog uma i uvek nađem nešto čemu se posvetim. Dam celog sebe, otkrivam. Taj avanturistički duh živi u meni. Da nije tog predavanja, ne znam kako bih proveo dan. Još jedan u nizu. Zatvor sam za sebe okovao.

I kad ne budeš sam, i kad ti drugovi nisu putevi, potraži oblak, koji će more kiše da ti salije, a pesma tugu da odagna.

 

Već nekoliko dana radim na umrežavanju računara. I ne ide. Hrpa krša i besmisao.

Pitam se da li uopšte u svetu postoje neki standardi. Ili postoje samo na papiru. Ništa se živo ne poštuje.

Svaka mala privreda pravi sve i svašta. Nekad je pak cena bila merilo kvaliteta, ovo danas nema smisla. Cena ne znači ništa. Neko smeće putuje čak iz Kine. Ali to nije tako strašno, strašno je to što se kupuje. I ja sam naseo pa kupio. Puko grdne pare. Sad treba da nađem nekog Kineza da mi namesti ovaj takozvani šruter.

Nemam više živaca. Ide muzika…

Zabranjeno pušenje…

Dobar dan dragi ljudi. Evo me opet. Kiša. Govnjiva kiša i misao.

Upravo mi je otišla draga. Odvezao sam je na stanicu, popili smo po kafu. U kafani. Bili isti, smejali se. Plakala, ona.

Žao mi je. Život je surov. Ljudi još više. Ja sam u bunilu. Pokušavam da nateram sebe da je volim ko pre. Ali ne ide. Lepša mi je samoća. Ipak, volim je, ko pesnik svoju bol.

Dok smo na raskrsnici, zamišljam kako bi bio lep naš zajednički život. Ali, ne izgleda mi baš sjajno. Nisam ja za probleme. Ja sam više za ladovinu ispod oraja. Ipak, ne bih voleo da starost dočekam sam…

Dok razmišljam kako da ispunim dan… kako da svedem račune, da nađem neki šablon funkcionisanja pa da onda odigram mudro… ali džaba, uvek moram iznova da sklepavam poene u minutu.

Jedno mi dobro ide. A to je muzika… dok slušam nju, samo ako je prava, odlutam… i složim sve kockice…